Mirijelino upozorenje Ar Farazonu

Mirijelino upozorenje

Kad brodovi tvoji o Kralju
Napuste sigurnost luke
I isplove na otvoreno more
Kada talasi zapljusnu palubu
I slana voda skvasi rub odore tvoje
Hoćeš li shvatiti to znamenje
Ili ćeš zanet ludošću svojom
Nastaviti da slediš staze zabranjene?

Kada se svilena jedra o Kralju
Počnu kidati i žalosno lepršati
A olujni vetar se stane igrati
Sa brodovima ko sa igračkama
I zlatnu krunu sa glave ti zbaci
Hoćeš li shvatiti to znamenje
Ili ćeš zanet ludošću svojom
Nastaviti da slediš staze zabranjene?

Kada oči tvoje nesvikle, o Kralju
Spaze kako iz magle izranjaju obale Vilin-doma
Na koje noga smrtnika nikada nije kročila
Kada čuješ pesmu srebrnih i zlatnih zvona
I u vazduhu osetiš slatki miris alfirina
Hoćeš li shvatiti to znamenje
Ili ćeš zanet ludošću svojom
Nastaviti da slediš staze zabranjene?

Kada kročiš na te obale o Kralju
Osetićeš kako tlo s gađenjem podrhtava
Videćeš čuvar-planine kako se obrušavaju na tebe
Uz gnevni krik Manveovih orlova
I shvatićeš tada koga si izazvao Ar-Farazone
Ali biće kasno sa svako znamenje i upozorenje
Gnev Gospodara Zapada pašće i na krive i na nevine
Jer u gordosti svojoj prekršismo drevne zakone.